*Kavalijeri* siguran izvor dobrog raspoloženja

Brendijeva priča počinje ovako - Posle duge kampanje, pisanja plana i potpisivanja ugovora, dva malca, Maxa i Teca su uspeli da se izbore i dobiju svog prvog kavalijera, Brendija. Posle višenedeljnog isčekivanja, Brendi je napokon stigao iz Mađarske na naš prag 06.09.2003. Imao je svega 8 nedelja i bio je tako malen da je stao u tatinu ruku.Bila je to ljubav na prvi pogled, mala loptica serće puna ljubavi se dokotrljala u naš život i zauvek ga promenila.

U početku je bilo teško jer tata i mama nisu dozvoljavali da Brendi spava u dečijoj sobi, pod izgovorom -  "pas ima svoje mesto u dnevnoj sobi". Ali je ubrzo, detaljnom istragom utvrđeno da Brendi zapravo spava kod tate i mame u sobi, čak šta više na tatinoj ruci. Roditelji su se branili izjavama - "...Sam dolazi uveče..." i "...Jadničak je mnogo cvileo pa smo ga pustili u sobu...". Ali deca nisu odustajalo i Brendi je napokon dobio dozvolu za useljenje u dečiju sobu, a ubrzo se uselio i u Tecin krevet, doduše bez dozvole i tada su počele naše avanture.

​

Svaki dan sa Brendijem je bila avantura i uživanje. Doduše mora se priznati da smo imali velikih problema oko piškenja i kakenja, pošto Beka nije razumeo baš najbolje koncept šetnje. Ali posle par meseci konstantnog brisanja podova, Lula je pritrčala u pomoć i Brendi je za 7 dana, uz red, rad i discplinu naučio da sve svoje fiziološke potrebe obavlja napolju.

Svakim danom je Beka je osvajao sve više srca i njegov krug obožavaoca je dostizao nepredviđene razmere, imao je čak i lutalicu Taša koji je bio njegov telohranitelj.

​

Kao ravnopravni član porodice svugde je išao sa nama, na selo, u goste, u kafanu, a kad nije mogao da ide negde sa nama, kao recimo na more, Lula i baka i deka su bili više nego srećni da ga pričuvaju. I tako je Brendi sve svoje vreme provodio sa malcima, u igri, maženju i pravljenju nestašluka, sve dok malci nisu porasli i otišli na fakultet